MK Fibra

Put na Siciliju bilo je savršeno iskustvo. Pa je dogovor. Miro i ja uputili smo se u Italiju brodon 17.9. Tribalo je 18-og ić u Pesaro na utakmicu pa posli put Sicilije. Kako smo došli ujutro rano a Miro je ima posla ja san iskoristija priliku i popeja se do San Marina i otiša do Bologne vidit prijatelje Duška i Jadranku koji su dobili sina nedavno. Uvečer smo se našli na utakmici di su mi dali malo priznanje i jedva dočekali jutro. Krenili smo autoputen do Barija jer je to tribalo šta prije odradit. Ciljevi su bili Santa Maria di Leuca na samoj peti i Rocella Ionica di san jedan put zapeja s brodon po strašnoj neveri. Posli Barija prosli smo kroz Lecce di živi ćer od našeg dragog Joa i mora san zalipit Fibrinu naljepnicu da se zna da je držimo na oku. Iza Leccea cesta se polako sužava i do Leuce prolazi kroz interesantnu prirodu. Dolazak na samu petu od čizme zaista je impresivan. Lipo malo misto od biloga kamena izgleda ka iz bajke a ogromni svjetionik upozorava svih da su na vratima Jadrana. Posli slikanja i zaslužene kave uzeli smo par suvenira i uputili se obalon dalje. Noć nas je uvatila malo prije Taranta a i kiša nas je prala zadnjih uru vrimena pa smo posli 960 kilometri stali u jednome hotelu uz cestu. Motore smo parkirali uz sami ulaz na recepciju jer nan okolina nije baš davala sigurnost. 20-i ujutro ipak je zasjalo sunce pa smo produžili prema Rocelli. Posli par sati došli smo do marine di san proveja tri dana jer se nije moglo isplovit usrid velike nevere. Slikali smo se i produžili prema Siciliji. Prijatelj iz Milazza mi je reka da idemo u malo misto Villa San Giovanni di su trajekti češći i manje se čeka. Pribacili smo se priko za 20 minuti i marendali s Toton koji je ujedno zapovjednik na Guardia di finanza brodu a upozna san ga prije 5 godina kad smo tri dana po neveri bili u Rocelli. Posli kave produžili smo do famoznog Corleonea odakle je po priči Don Vito otiša u Ameriku. Očekivali smo ko zna šta ali misto je obično ka i svako drugo malo misto usput. Jedino je put do tamo priko brda strašno interesantan. Posli obilaska i obaveznog lipljenja Fibrine naljepnice utekli smo u Palermo. Došli smo po mraku i zalutali u male uličice tražeći hotel. Nije nan bilo baš svejedno ali smo se brzo probili do mora i našli pristojan hotel. Lipo smo se počastili s jednon manistron na jastoga i par pivi i zaspali ka klade. Ujutro smo prisikli po unutrašnjosti Sicilije da mali i to razgledamo. Put je bija ludilo. Oko nas samo crna i žuta zemlja. Crna je obrađena a ona žuta spržena od ovolitnjeg sunca. Došli smo do vulkana Etna na 2000 metri. Fascinantan prizor i jedno 20 stupnjeva manje nego doli. Do samog vrha na 3200 metri vodi žičara ali nismo tili ić gori bez motora pa smo se uoutili nazad do Messine na trajekt. Prišli smo priko i opet udrili presing do Pompeja. Tu smo našli hotel na glavnoj ulici odma do iskopina. Posli marende obašli smo iskope pa se popeli do Vezuva odakle se vidi Napulj ka na dlanu. Kako svi putevi vode u Rim morali smo i mi. Otišli smo se slikat kraj Koloseuma,cirkusa Maximusa i u Vatikan. Obid u Hard rock caffeu i put pod noge prema Anconi na trajekt doma. Kako smo već peti dan na putu malo mi je prikipilo a guzica mi je više utrnila jer smo svaki dan radili skoro 1000 kilometri. Sve u svemu bilo je lipo samo drugi put triba uzest koji dan više da se sve po komodu razgleda jer je Sicilija prelipa i svi oni stereotipi o njoj su davno prošla vrimena. Slike pogledajte u albumima.
M.K.Fibra